Сировине за памучну целулозу се првенствено добијају од памучног отпада текстилне индустрије (укључујући остатке и одбачене памучне тканине) и памучног линтера (нуспроизвод прераде памука). Производња користи методу каустичне соде (натријум хидроксида)-врсту хемијске обраде целулозе-где се кувањем на високој-температури разлажу не-компоненте сировина које нису целулозне. Уклањање нечистоћа укључује различите процесне путеве и опрему за уклањање загађивача помешаних са сировим материјалима, користећи и хемијске методе за уклањање нечистоћа и физичке (или физичко-хемијске) методе за уклањање шљаке/отпада.
Међународне технологије за израду целулозе памучног линтера укључују кисеоник-алкално кување, бељење водоник-пероксидом, процесе интегрисаног кувања-бељења-прања и коришћење Бивис технологије за обраду линтера. Експерименталне студије показују да претходно -третирана отпадна памучна одећа даје памучну пулпу са оптималним физичким својствима када се обрађује до степена ударања од 45 степени СР у конзистенцији од 1%. За папир направљен од пулпе отпадне памучне тканине, густина листова, индекс затезања и издржљивост на савијање се повећавају са степеном ударања; индекс кидања у почетку расте како лупање напредује, али касније опада.
Производни процес ствара велике количине отпадних вода са великим оптерећењем загађења. Загађивачи у отпадним водама памучне пулпе првенствено укључују суспендоване чврсте материје (као што су целулоза и ситне целулозе), лако биоразградиву органску материју (као што су хемицелулоза и олигосахариди) и непослушне органске материје (као што је лигнин). Уобичајене методе третмана укључују обнављање алкалија, таложење киселинама, коагулацију, мембранско одвајање и биолошки третман. Тренутно, већина домаћих произвођача памучне пулпе користи тростепени процес пречишћавања отпадних вода-хидролизу, аеробни третман и коагулацију-, док мањина користи низ хидролизе, анаеробног третмана, аеробног третмана и коагулације.